Ovi ljudi rade za Natašu Kandić

istraga

ISTRAGA je pre nekoliko dana pisala o milionskim donacijama koje Fond za humanitarno pravo i Nataša Kandić dobijaju iz inostranstva. U Fondu za humanitarno pravo pored Nataše Kandić radi još desetak ljudi. Ti ljudi zajedno sa Natašom Kandić svake godine podele milione evra donacija. Tim donacijama iz inostranstva plaćaju se provokacije Srbije koje Fond za humanitarno pravo izvodi svakodnevno. Sam Fond za humanitarno pravo je nastao 1992. godine sa ciljem da se Srbi prikažu kao ratni zločinci. Ko su onda ljudi koji rade za Natašu Kandić?

Odmah ispod Nataše Kandić nalazi se Ivana Žanić. Ona je izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo. Po svemu sudeći i za koju godinu nova Nataša Kandić. U svojoj karijeri bila je u više nevladinih organizacija. Učestvovala je u projetu Dosijei, koji se bavi navodnim zločinima Srba nad Albancima.

Časlav Ninković je koordinator u Fondu za humanitaro pravo. Radi na svim projektima ove organizacije. Samo prošle godine Fond za humanitarno pravo je donirao drugim sumnjivim organizacijama za njihove projekte 30 miliona dinara. Časlav takodje vrbuje mlade ljude za Fond i Natašu Kandić.

Jovana Kolarić je istraživačica na projektu „Dosijei – Potraga za počiniocima ratnih zločina“. Volontirala je u raznim nevladinim organizacijama. Jedan od projekata Fonda i Nataše Kandić je i istraživanje o navodnim zločinima Srba nad Hrvatima u Vojvodini.

Višnja Šujačić je koordinatorka projekta Fonda u kojem kontroliše u kojoj meri Srbija kažnjava navodne ratne zločine. Aktivna je bila u okviru udruženja “Crna kuća” iz Novog Sada. Ovo udruženje poseduje objekat- kuću(crna kuća) u kojem se skupljaju kako agenti provokatori iz nevladinih organizacija tako i vojvođanski separatisti.

Predrag Miletić je koordinator Informacionog sistema Fonda za humanitarno pravo čiji deo je i Baza podataka o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava.

Jelena Jovanović se pridružila Fondu za humanitarno pravo 2010. godine. Ona se bavi istraživanjem i analitikom za Fond. Radila je na digitalizacije građe Međunarodnog krivičnog suda za Jugoslaviju

.

Milan Gačanović je u FHP-u angažovan na informatičkoj i statističkoj podršci i poslovima vezanim za analizu i obradu podataka u Bazi podataka FHP-a. Milan je u FHP-u od osnivanja organizacije 1992. godine.

Vladimir Milanović koordinira projekat Transfer haške arhive i vodi Arhiv i Biblioteku Fonda za humanitarno pravo.

Mia Deretić je šefica računovodstva FHP-a. Računovodstvene poslove prethodno je obavljala u nekoliko inostranih i međunarodnih kompanija. Važi za osobu od velikog poverenja Nataše Kandić. Ovo nije čudno s obzirom da budžet Fonda za humanitarno pravo svake godine iznosi nekoliko miliona evra.

Biljana Vasković je finansijska menadžerka FHP-a, zadužena za finansijsko upravljanje regionalnim projektom Inicijativa za osnivanje REKOM, blagajničko poslovanje i finansijsko izveštavanje donatorima.

Meris Mušanović je Pravni analitičar FHP-a angažovan u okviru programa “Reparacije”. Pre angažmana u FHP-u Meris je radio u advokatskoj kancelariji u Sarajevu. Ubrzo je shvatio da je mnogo isplatljivije napadati Srbe da su ratni zločinci i krivi za rat.

Ovi ljudi koje ste videli potroše nekoliko miliona evra godišnje. Jedini njihov zadatak je da napadaju Srbiju i da Srbe prikažu kao ratne zločince.

Na linku ispod možete pročitati spisak donatora Nataše Kandić i kojim novčanim sumama raspolaže Nataša Kandić i njeni ljudi.

ISTRAGA

4 Comments
  1. Avatar
    Prvoborac 3 months ago
    Reply

    Zašto ne promeniti, naravno drastično, zakon o nevladinim organizacijama, zabraniti antidržavno delovanje i lobiranje protiv intetesa srpskog naroda i građana Srbije. Eksponente pohapsiti, osuditi za veleizdaju, dakle oduzeti državljanstvo i privatnu imovinu, strance posle izdržane kazne proterati i doživotno zabraniti ulaz u Srbiju, čak i kao diplomatskim predstavnicima a fondove blokirati i preuzeti sredstva. I razmislite, da li su mogle postojati NVO, dokle god je postojao SDK, za neupućene, Služba Društvenog Knjigovodstva, odnosno SPP Služba Platnog Prometa? Pa naravno da nisu, i ni jedna iole sumnjiva ,,tranziciona privatizacija” ne bi prošla. Zato je petooktobarska kriminalno-zločinačka organizacija, odnosno prvi demonkratski guverner Mlađa D. morali prvo uništiti državnu kontrolu svih transakcija i dozvoliti novoosnovanim privatnim bankama da krenu u svoj otimačko-pljačkaški pohod potpuno slobodno bez ograničenja i nadzora. Da bi Srbija kao društvo postigla zrelost i pravednost nužnu za ostvarenje životno važnih ciljeva: teritorijalne celovitosti, vojne neutralnosti, samoodrživog razvoja i ovladavanja nuklearnom energetikom u cilju ostvarenja energetske suverenosti, nužno je stvoriti drżavu kao najviši stepen zajedničkog interesa jednog naroda sa mnogo efikasnijom zakonodavnom, još više izvršnom vlašću, dok sudsku, kao jednu od glavnih preduslova napretka, temeljno, dakle organizaciono, kadrovski i proceduralno reformisati. Ako ne kaznimo lopove, prevarante, falsifikatore, zloupotrebe položaja i trgovinu uticajem, narko dilere, švercere ljudi i nedozvoljenih sredstava, te kriminalne organizacije u oblasti privrednih (na primer građevinarstvo) i uslužnih delatnosti (na primer finansijskih) šanse za dugoročni opstanak postojećih i uspeh narednih reformi biće doveden u pitanje. Sada kada imamo istorijsku šansu da nadoknadimo decenijski, pa možda i vekovni zaostatak, kada imamo odgovornog, mislećeg, posvećenog i nadasve upornog čoveka kao domaćina ove naše zajedničke kuće, potrebno je da učinimo sve za jednoga, da bi jedan učinio za sve za nas. Ili ćemo biti kao mravinjak i košnica, ili nas neće biti složnih, samostalnih, snažnih i pre svega svojih!

  2. Avatar
    Душко Секулић 2 months ago
    Reply

    НВО треба трајно, законом-забранити!
    То је, од самог старта, легло стране шпијунаже и разарајући фактор за читаво православље!

  3. Avatar
    Драгана 2 months ago
    Reply

    Треба укинути не владине организације. Оне копају раку држави, било би лепо да их држава сахрани у њој.

    • Avatar
      Antifasista 22 hours ago
      Reply

      Zasto treba ukinuti NVO da bi sakrili strasne zlov^cine koja je pocinila vojska i policija da nisu NVO nikada ne se saznalo za strasne zlocine koja je vojska i policija cinila u ime srpstva recimo Batajnica Kladovo i jos druga mesta Natasa Kandic je svetlo ime u Srbiju jer odvaja srpski narod od zlocinaca

Leave a Comment

Your email address will not be published.